Bodorka sa Gazivoda

                  Posle skoro 8 meseci pauze uslovljene raznim problemima i obavezama koje su me stigle sa svih strana konacno je dosao dan za pecanje. Posle tolike pauze nijebilo pitanje gde cu na vodu. Morao sam na moje Gazivode.

                 Vreme nam i nije islo na ruku. To je potvrdila i cinjenica da smo na jezeru  bili sami samcijati, bukvalno samo nas troica i nigde nikog. Vec na polasku smo videli da sneg i vetar znatno da otezaju pecanje, ali nismo pomisljali o odustajanju.

                 Dosli smo na vec unapred izabrano mesto pecanja, a pogled na pesacke staze pokrivene snegom je samo pozizao uzbudjenje. Jedva sam cekao da cujem zvuk udarca hranilice u vodu.

                Odlucio sam sa se kombinaciju Magic bait hrana koja mi je vec davala rezultat u zimskim uslovima. Odmah po mesanju hrane napunio sam hit hranilicu. Specifican dizajn Hita i moc savladavanja loseg terena je delovala kao logicno resenje za ovaj teski teren na kom smo se danas nasli.

                Mamac za koji sam se danas odlucio je jedan beli crv na udici velicine 16. .Dan je odmicao zabacaji sve cesci, ali ribe nigde. No slaba aktivnost  ribe u prepodnevnim satima nije uticala na  veselu atmosveru kakvu mogu doziveti samo sa svojom ekipom veseljaka Kemom i Enesom.

               Bilo je lepo ponovo biti na vodi ali zarko sam zeleo  nesto i upecati. U popodnevnim satima pocelo je ipak i da se nesto desava. Dobili smo i prve udarce. Ciljana riba danas bila je Bodorka i upravo se ona i pocela javljati. Imali smo svi barem po 10 komada. Sasvim dovoljno za prvo pecanje ove godine. Najvece iznenadjenje dana bila je babuskica koja je pokupila mamac i ostavila nas zbunjene "otkud babuska kad joj vreme nije?".

               I naravno, kako to uvek biva uvek je rastanak sa vodom tuzan i uvek misli ostaju tamo. Do sledeceg puta trazicemo greske i pokusati da ih ne ponovimo kako bi sledece pecanje bilo jos ugodnije.

                 
                   BISTRO
      ZENO KARISIK-BATO

Pecanje skobalja u mutnoj vodi

                 U zadnje vreme cesto se desava da pecanja planiram i po sedam dana unapred. Jednostavno obaveze pritiskaju sa svih strana pa je vremena za boravak na vodi sve manje. Ali i pored detaljnog planiranja i velikog iscekivanja ponekad se desi da nista zapravo ne stima i da sve bude obrnuto od ocekivanog.

                 Ovog jutra sam se u drustvu drugara Dragana zaputio na dalek put. Na nagovor naseg danasnjeg domacina Cveleta krenuli smo put poznatog zimovnika u Trsteniku. Lagano gazeci kilometre ka cilju zadesila su nas sva godisnja doba. Red sunca iza kog je promicao sitan sneg, pa odmah zatim i dosadna kisa-rosulja, da bi samo par min kasnije sunce ponovo granulo.

                 Nas danasnji domacin je poranio i vec je bio na vodi  dok smo se mi klackalii u toplom autu. Prvi izvestaj sa vode je bio obeshrabrujuci. Voda raste, zamutila se, nosi prljavstinu koja se lepi za najlon, vetar se bas razduvao  a povrh svega i riba ne jede.

               Na Moravu stizemo oko 7.30h a broj ljudi na vodi najbolje je govorio o stanju na vodi. Mesta je bilo koliko hoces. Na ovom istom mestu sam bio pre nekih mesec danas ali sada je ova voda delovala dosta drugacije. Nabujala, druge boje i mnogo vece snage tako da se prosto cinilo nemogucim pecati na drugoj strani na kojoj smo tada pecali.

             Iako je sve delovalo prilicno beznadezno za mene nas domacin je uporno ponavljao da je ovo dobra voda za skobalja i da ga treba ocekivati danas. Konacno smo se raspakovali i seli. Ja sam bio prvi, Cvele malo nizvodno od mene a Dragan jos par metara nizvodno od njega.

            Na dve trecine sirine reke se nazirao glavni tok. Dragan i Cvele su se opredelili da pecaju upravo u samom toku dok sam se ja opredelio za malo drugaciju varijantu. Sobzirom na to daje voda dolazila i gurala vise nego obicno nekako mi je bilo logicno da u ovo zimsko vreme kada se riba trudi da sacuva sto vise energije pecam na samoj ivici toka i u nesto mirnijoj vodi.

             Danas sam se opredelio za malo drugaciju kombinaciju hrana. Pa sam kao osnovu koristio Maxi baits Sir i Beli luk u koju sam dodao hlebne mrvice u boji  a radi bolje koenzistenije hranu sam lepio Maxi Baits Aktivatorom Sir-Beli luk. Sam aktivator je naapravljen na bazi melase pa ce njegova lepljiva moc i slatkost sigurno doneti  rezultat. U samu hranu nisam dodavao poparene crve nego sam resio da tek u svaku trecu hranilicu dodajem po nekog zivog crva. Hranilica koju cu i danas koristiti je DG hranilica sa kramponima sa pet polja i tezine 50gr. Dugo sam se lomio oko izbora prave udice za danas i na kraju odlucio za Tubertini udicu iz serije 2. U pitanju je tanka zicana udica namenjena pecanju sitne ribe ali danas je malo sspecificna situacija pa to iziskuje malo drugaciji pristup. Ideja je da se lagana  i mala udica u velicini 18  na dugom predvezu debljine 0,10mm i duzine 1,2m malo izdigne iznad dna i da na taj nacin izbegnem prljavstinu koja je isla dnom reke i koja bi brzo pokrila udicu i mamac.

           Pocinjemo. Brzo izbacujem par hranilica a onda i mamcim udicu jednim belim crvom. Posle par bacanja sam sagledao situaciju u potpunosti. Recnom toku je bilo potrebo da ispere hranilicu 4-5min i to je i bio tempo hranjenja koji sam pratio. Dok sam se ja jos bavio hranjenjem pogledah prema Draganu i videh da on iako peca u toku imaprvu ribu na stapu. Na iznenadjenje sve troice po ovoj vodi dosla mu je mrena. Sada sam vec bio malo zbunjen jer u tom trenutku sve sto samplanirao je padalo u vodu. Nastavljam dalje u istom tempu ali se nista ne desava. Tada i Cvele dobija udarac u toku ali mu riba spada. Koncentraciju sam sada podigao na maksimum i tada primetih kako se vrh samo malo povi ka vodi a onda se opusti i hranilica krenu u kotrljanje. Bilo je to to. Bio je na hrani i izuzetno pipavo jede.

            Vec u sledecem bacanju na lagano povijanje ka vodi sam kontrirao i imao ribu na stapu.  U sledecem bacanju sam ponovo imao udarac bez realizacije a onda ponovo i ribu na stapu. I dok se meni pocela javljati riba kod Cveleta i Dragana je stalo. Nijemi trebalo puno vremena da ih ubedim da udju u moju liniju hranjenja. Ali kako se aktivnost ribe ovecavala tako je vetar sve jace i jace duvao tako da sam u nekim trenutcima morao pridrzavati stap da ne spadne sa drzaca.

        To je bila linija u kojoj je riba jela taj dan. I kao sto je nas domacin rekao pecao se iskljucivo skobalj. Bilo je i sitnijih i krupnijih skobalja ali bilo je to jos jedno veoma aktivno i lepo pecanje koje je remetio jak vetar.

        Nismo jos dugo uspeli da se odupremo vetru. Posle svega par sati morali smo odustati jer su uslovi postali skoro nemoguci. Vec dobro smrznuti smo se spakovali bukvalno za par minuta napravili par fotografija a onda otisli na mesto koje vec tradicionalno posecujemo pri svakoj poseti Trsteniku. U Rodjinom kafancetu smo jos dugo sedeli, pricali i nastavili druzenje uz neke nove dogovore za buduce posete ovom lepom kraju.

Skobalji na feeder

              Sve vise ribolovaca putuje i prevaljuje velike destinacije radi dobrog i dinamicnog pecanja iz tog razloga nemojte da vas cudi guzva na vodama koje su na dobrom glasu. Tako sam se i ja danas odlucio krenuti na put do Mlave i pokusati prevariti nekog skobalja.

             Na vodu sam stigao oko 6h i vec tada je dobar deo mesta bio zauzet. Posle kraceg posmatranja vode uocio sam aktivnost ribe i odlucio smestiti se bas tu.

             Reka je ovde bila siroka oko 60m i voda je lagano tekla tako da mi je bila dovoljna hranilica od 40gr. Udica za danas je inace moj najcesci izbor: Serie 2 od Tubertinija na metarskom predvezu u debljini 0,10mm. Odlucio sam se pecati na Focalize feeder M tezine bacanja 80gr. Od hrane sam resio koristiti hranu sam aromom sira sa dodatkom teske zemlje a za mamac cu koristiti 2mesna crva.

             Samo par hranilica po pocetku pecanja pocela je da mi se javlja riba. I to se bas skobalj. Bilo je tu nadmudrivanja. Bilo je to veoma zanimljivo pecanje u kom bi neki put skobalj pobedio i spao sa udice na samo njemu znan nacin, a neki put sam i ja izlazio kao pobednik u ovom nadmetanju.

             Iako je Morava "moja" reka. Reka na kojoj provodim najvise vremena i reka koju najbolje poznajem danas sam se nauzivao na Mlavi i sigurno cu joj se vratiti.







   

Ulov i Foto
Ivan Arsic         

Skobalji sa tople vode

                   Kao neko ko je odrastao na obali Morave sasvim je logicno da se na njenim obalama najbolje osecam i da na njoj najvise i volim pecati. Ali visok vodostaj me ovaj put naterao da porazmislim o nekim drugim opcijama a Topla Mlava se jednostavno nametnula kao odlicna opcija.

                 Na reku sam stigao u ranim jutarnjim casovima. Lagano setajuci pored obale sam trazio aktivnost ribe na povrsini i ubrzo sam je i uocio.Smestio sam se i poceo sa pripremama za ribolov.

                 Posto sam imao informaciju da trenutno radi skobalj pribor sam prilagodio njemu.. Koristicu izuzetno finu opremu: Stap Tubertini Concept Medium Light, osnovni najlon debljine 0,18mm i predvez duzine 1m u debljini 0,10mm, sa tankom zicanom udicom Tubertini serie 2 u velicini 18.

                 Od hrane cu koristiti novu hranu iz palete Sportfisher iz Jagodine sa ukusom parmezana i sa dodatkom keksa u boji i teske zemlje.Kao mamac cu koristiti dva crvica.

                Ribu sam poceo dobijati veoma brzo, posle svega par bacanja. Pecao se uglavnom lep skobalj uz poneku ploticu i bucova. Bilo je to veoma aktivno pecanje a fini pribor koji sam koristio mi je omogucio da uzivam u svakoj ribi koju sam vadio.

                Posle ovakvog pecanja i uzivanja nista drugo mi nije preostalo nego napravim jos par fotografija sa ulovom, ribu vratim nazad u vodu i zadovoljan jos jednim lepim pecanjem krenem kuci.

 Ulov i Foto
Dejan Ristic

Mali mamac i krupna riba

            Od svih riba sa nasih prostora verovatno najmanje vremena sam proveo loveci Ploticu. Da li je u pitanju bio nedostatak terena u mojoj okolini, neupucenost u navike ove prelepe i  veoma borbene ribe ili nesto trece  ni sam nisam siguran. Ali evo doslo je vreme da se to nadoknadi jer sam pre par dana dobio poziv od druga da ga posetim i da zajedno obidjemo teren na kom se u ovom periodu godine lepo peca plotica. Poziv sam naravno oberucke prihvatio.

          Posle jednocasovne voznje Goran i ja stizemo u Batocinu gde smo se na dogovorenom mestu  nasli sa nasim danasnjim domacinom Dejanom. Pratili smo Dejana par minuta i veoma brzo izbili na Veliku Moravu.

           Ovo je bio moj prvi susret sa ovom rekom tako da nisam imao jasnu sliku sta meocekuje. Na ovom mestu  reka izlazi iz preliva i lagano se siri, produbljuje i usporava svoj tok. Reka je u ovim jutarnjim satima delovala prelepo. Voda se lagano kovitlala ispod visoke i jacinom toka potkopane obale. Ono sto sam upravo posmatrao  bilo je zaista prelepo. Jasno su se u vodi ocrtavale dve linije u kojima se riba kretala. Prva je bila na nekih 20m a druga na 35m. I dok su drugi ribolovci oko nas zurno bacali i hranili ribu ja sam zeleo da uzivam u trenutku. Opremu sam rapakivao nikad duze sve vreme izvirujuci i u vodu gde bi  svremena na vreme mogao videti  ribu kako se izbacuje iz vode i uz prasak opet uranja.

          Posto je plotica poznata kao riba koja dosta vremena provodi i medjusloju za danas sam spremio  kombinaciju hrana koju jako cesto koristim ali ce priprema biti odradjena malo drugacije. Tako cu i ovaj put cu koristiti kombinaciju Maxi Baits deverika babuska braon i Tubertini Gold Medal brown u odnosu 3:1 u korist Maxi baitsa. Hranu sam nakvasio prosejao pa jos dodatno nakvasio a onda na sve to dodao kuvanu psenicu i micropelete. Ono sto sam zamislio je da hranu danas ne otezavam dodatno  tako da necu dodavati  zemlju. Ideja je  da na dnu pravim „tepih“ od psenice, micropeleta i nakvasene hrane a da se cestice suve hrane dizu i ostavljalju trag koji ce pratiti riba koja je u medjusloju i za njim se spustiti na hranu.

          Posto mi se ucinilo da je aktivnost ribe veca na 35m tamo i pocenjem sa pecanjem. Kao ljubitelj finog pribora danas cu koristiti ML(medim light) stap tezine bacanja 60gr sa vrhom od 1oz. Za ovu vodu kao dovoljna se pokazala hranilica sa kramponima od 50gr. Posle par izbacenih hranilica resio sam da namamcim udicu. Danas koristim  udicu u velicini 16 na predvezu od 70cm debljine 0,10mm. Udicu cu namamciti sa dva bela crva.

         Prolazi vec 15tak min ali nista se ne desava. Prolazi i 30min ali jos uvek nista. Vidim ribu da je jos tu ali ne uzima mamac. Sacekao sam jos 15tak min i posto nije bilo rezultata resio sam da menjam. Umesto udice u velicini 16 montiram 18ticu a predvez produzavam na metar. Posle samo dva bacanja dibijam i prvo pipanje. Crvi su samo isisani i ostavljeni. Sada umesto dva crva na udicu montiram samo jednog navucenog na vrat udice. Samo sto se hranilica pozicionirala dobijam udarac. Ali ovaj put pravi jak udarac koji nisam mogao omasiti. Bila je to prva lepa i veoma borbena plotica teska oko 600gr. Ponovo ponavljam istu formulu i ponovo dobijam ribu. To je bilo to. To je kombinacija koja je danas davala rezultat. Dugacak predvez i lagana udica namamcena sa jednim crvom koji se na toku reke njise malo iznad dna.

        Imao sam utisak da sam se za ovo pre podne napecao plotice za sve ono sto sam do sada propustio. Bile su to sve lepe, zdrave i jake ribe. Vec oko 13h sam odlozio stap pored sebe i seo da uzivam u pogledu u reku ciju povrsinu bi  svremena na vreme zaparala po koja lepa plotica. Uskoro su mi se pridruzili i Goran i Dejan. Sumirali smo danasnje utiske koji su bili vise nego pozitivni i vec dogovarali neke nove dolaske na ovu lepu vodu. Do tada i nekog narednog dolaska pozdravljam se sa Moravom sa nadom o brzom povratku. 

Zimske čarolije sa Tople Mlave

            Neka pecanja i neke vode prosto ostaju lepsem secanju od drugih. Tako kada me brat pitao gde bi me vodio na pecanje samo dve ideje su mi se vrzmale po glavi. Prva je bila Drina i pecanje mrene, a druga je bila Topla Mlava i pecanje bele ribe i sarana.

           Kako se priblizavao dan polaska na pecanje sve cesce sam proveravao vodostaje i skupljao sve moguce informacije sa zeljenih destinacija. Posle jos jednog u nizu poziva dobijam informaciju  da se voda na Drini jako zamutila i da od pecanja nema nista. Ta informacija je  automatski preusmerila sve moje misli na razmisljanje samo o Toploj Mlavi.

           Kako smo imali informaciju da je na Mlavi treutno velika guzva i da za bolje pozicije treba imati malo i srece ovog jutra smo  dobro poranili i u  4.30h smo bili na putu ka Kostolcu. Sigurno sporije nego sto smo zeleli  smo se kretali ka zeljenoj destinaciji jer je gusta magla okovala prostor oko nas i samo jos vise pojacala osecaj hladnoce ovog novembarskog jutra.

         Na Mlavu stizemo oko 6h i tada se susrecemo sa prvim vecim problemom. U dolini Mlave magla je bila toliko gusta da se sa dolme po kojoj smo isli i koja je udaljena svega 30tak metara od vode nije ni mogla nazirati reka. Lagano smo se kretali pokusavajuci da u magli razaznamo bilo sta poznato. Bilo sta sto bi nam pomoglo da se orjentisemo. Bas tada iznaad nas je ukazala kontura mosta. To je to. Sada tacno znam gde smo. Odatle smo skrenuli ka vodi i posle par trenutaka ispred nas se ukazala reka.

        Da li je bila u pitanju sreca ili nesto drugo ali pozicija koju sam mozda i najbolje poznavao je bila slobodna. Topla Mlava je ovog jutra zaista bila topla. Voda koja je tekla ispred nas u kontaktu sa hladnim vazduhom je isparavala u oblak guste, tople izmaglice u  cineci maglu jos guscom.

         Slusajuci glasove ljudi koji su iz magle dopirali sa raznih strana poceo sam sa pripremama za pecanje. Za danas sam spremio jednu kombinaciju hrana koja mi je vec dosta puta do sada dala odlicne rezultate. Koristicu slatkastu kombinaciju koju cine Gold medal brown i Maxi baits karamela a sve to cu zaciniti micropeletama, kuvanom presicom i konopljom.

          Kratko sondiranje mi daje jos po neku potrebnu informaciju. Dubina sa obe strane se lagano spusta ka sredini toka gde iznosi oko 2m, a za ovo pecanje ce mi biti dovoljna DG hranilica od tezine 45gr sa 6 polja.  Koristicu udicu Serie 10 u velicini 16 na predvezu 0,14mm u duzini od 1m. Stap koji cu danas koristiti je Tubertini Nitro feeder 2  tezine bacanja do 120gr.

          Pocinjemo. Za pocetak sam brzo izbacio desetak hranilica ne bi li napravio hraniliste a onda sam udicu namamcio sa dva crvica. Samo sto se sistem pozicionirao dobijam otresit i jak udarac. Na udici se nasao krupan sljivar koji se svim silama borio da izbegne meredov u kom se nasao posle par minuta borbe. Prelepa borbena riba od 500-600gr obecavala je jedan lep ribolov. Odmah zatim i Goran dobija  svoju prvu ribu. Takodje prelepog sljivara. Te dve ribe su bile uvod u seriju od 10tak krupnih sljivara, a onda kratko zatiislje pa serija par sitnijih riba. Tada ponovo pojacavam hranjenje i izbacujem par hranilica (sitnog spoda) miksa psenice, konoplje i peleta. Rezultat je bio tu sada smo imali na stapovima po par lepih deverika. Pa onda opet serija od par sitnijih sljivara pa krupnijih sljivara. Ali opet sve staje.

         Ponovo ponavljam hranjenje samo sitnim spodom ali ovaj put rezultata nije bilo. Sve se umirilo na hranistu a bas kada sam pomislio sta li se desava dobijam jak udarac i krece borba. Posle par minuta riba  spada sa udice a da nisam ni video o cemu se radi. Dok smo Goran i ja pricali sta bi to moglo biti on dobija udarac. Na udici ima lepu ribu. Lagano je privlaci obali i smesta u meredov. Bese to prvi saran tog dana. Malisa od 700-800gr koji je odmah vracen u vodu. Sada kada smo znali sta nam je rasteralo belu ribu sa hranilista ponovo pojacavamo hranjenje ali sada krece serija bucova koji su crvice uzimali u propadanju. Izmedju par bucova dosla su jos dva nedorasla ali veoma borbena saranceta. Pa onda konacno i jedan u meri.

        Bilo je vec oko 13h a sunce se konacno ukazalo i razbilo gustu maglu oko nas. Tek sada smo videli koilika je guzva na vodi. Sve pozicije oko nas bile zauzete. Slobodnog mesta  gotovo da nema. Sunce kao da nas je pomalo i umrtvilo i uspavalo pa smo naredni sat do polaska kuci vise uzivali u toploti i suncevim zracima nego sto smo i pecali. Sumirali smo utiske sa vode. Bilo je ovo jos jedno lepo pecanje. Mlava je ponovo pokazala sve svoje cari i ponovo me odusevila. Odusevila me raznovrsnoscu ribljeg fonda. Gde smo u istom danu pecali deverike, sljivare, bucove, sarane…  Doci cemo ponovo a do tada Mlavo ostani nam bas takva kakva jesi.

Dobitna formula za bandare

             Par kisnih  dana koji su za nama su me prosto naterali da prihvatim cinjenicu da je jos jedno leto proslo i da nam je jesen stigla. Iako je sada oktobar koji svake godine zeljno iscekujem kao mesec idealan za pecanje na meni omiljenim vodama ovaj ce proci bez toga. Jednostavno obaveze  su se tako slozile i naterale me da razmisljam u drugom pravcu. 

             Umesto celodnevnih odlazaka na Tisu, Mlavu, Drinu na raspolaganju sada imam svega par sati. Opcije su jasne. Treba ici na sto blize i poneti samo neophodno. Ovaj put sam se odlucio za najblizu vodu u mojoj okolini. Vodu od koje me deli samo jedna ulica.

            Dok sam uzurbanim korakom  gazio opalo lisce koje je suskalo svakim novim napravljenim korakom  pogledom sam vec trazio mesto dovoljno daleko od znatizeljih pogleda setaca koji su ovog suncanog dana pohrlili na Adu Ciganliju ne bi li ugrabili poslednje zrake sunca dovoljne jake da im dozvole da se krecu lagano obuceni i uzivaju u carima miholjskog leta.

            Smestio sam se na sami kraj jezera odakle sam mogao pre svega uzivati u prelepom pogledu na jezero koje je pod uticajem jesenjih boja dobilo neku posebnu dimenziju.

            U razgovoru sa kolegama sam dobio informacije koje su me zanimale. Na poziciji na kojoj sam se nalazio deverika je bila aktivna do pre 15tak dana,
a sada tu dominira bandar. Znajuci sta me cega hranu sam prilagodio tome. Tako sam koristio kombinaciju Maxi baits saranskog mixa i Tubertini big fondo nero hrana au taj mix sam dodao sitno secenih glista i nesto poparenih crvica.

           Hranu sam ovaj put ostavio nesto suvljom ne bi li napravio sto vidljiviji oblak koji ce privuci sitnu ribu za kojom ce doci i bandari  koje ce onda  na samom dnu sacekati i zadrzati na tom mestu koktel od seckanih glista i poparenih crva.

           Doslo je vreme da se montiraju i stapovi.  Sondiranjem dna sam uspeo utvrditi kuda se prostire pojas trave i naci mesta gde bi mogao pecati.  Jednim stapom sam odlucio pecati ispred pojasa trave na nekih 15m a drugim iza pojasa trave na 35m. Na oba stapa montiram iste sisteme sa slobodnim hodom hranilice, predvezom od 80cm i udicom Serie 10 u velicini 16. Udicu cu mamciti kombinacijom crv parce gliste a hranilica koju cu danas koristiti je kavezna DG hranilica tezine 25gr.

         Posle par bacanja na daljem hranilistu dbijam i prvi udarac. Mali bandar je bio na udici. Videvsi to pojacavam hranjenje na daljem hranilistu. Ponovo udarac! Imam ribu na stapu i ona pruza lep otpor. Polako prilazi obali i onda sam ogao videti da se radi o lepom bandaru. Bas onakvom kakve sam i zeleo pecati danas.

           Bandari su bili na mestu na kom sam zeleo i alavo su se hranili. U svakom bacanju sam imao po jednog.  Kako je vreme odmicalo i njihova velicina se povecavala, tako da je bilo cak i par komada do 500gr. . Borbeni bandari su se borili do zadnjeg trenutka pokusavajuci da pobegnu u pojas trave i tako mi pruzali veliko zadovoljstvo pri vadjenju. Jedino sto me brinulo je vreme koje je neumitno teklo i  sada posle nepunih dva sata ribolova morao sam kuci.

           Ispunjen utiscima vracao sam se kuci istim putem kojim sam i dosao. Opet je lisce suskalo, opet je poogled na vodu bio lep ali nesto je nedostajalo. Nedostajalo je samo jos malo vremena koje ovaj put  nije dalo da se opustim do kraja i da od jednog lepog pecanja napravim pecanje koje bi sigurno pamtio!